Džemperi protkani tradicijom

Kome je baka plela vuneni džemper, šal, čarape ili rukavice sigurno dobro pamti tu toplinu i udobnost.

Ne postoji ništa udobnije i toplije od vunenih džempera. Tradicija štrikanja je jako duga i vodi poreklo još od vremena drevnih Inka. Kroz istoriju se provlačila kroz sve kulture i narode, ali mi nekako volimo da kažemo da niko nikada nije štrikao bolje od naših baka sa Zlatibora.

Nekada je za izradu bilo kog predmeta od vune bilo potrebno puno vremena, truda i rada, jer se ceo proces dobijanja niti radio ručno i podrazumevao je rad cele porodice. Prvo su muškarci morali da šišaju ovce posebnim makazama, a zatim su žene prale vunu u potocima, širile je po kamenju da se suši, razvlačile je i rukom pravile niti preko prediva. Tek tada su mogle da počnu da štrikaju odevni predmet.

Danas je taj proces nešto lakši , jer se vunene niti proizvode mašinski u fabrikama ili radionicama, ali sama srž je ostala ista - ljubav sa kojom se svaka omča plete . Za jedne čarape potrebno je izdvojiti između dva i četiri dana, a za dobar džemper čak i dvadeset dana. Što je dizajn složeniji to će biti potrebno više vremena.

Šezdesetih godina prošlog veka, uz pomoć modne kreatorke Dobrile Smiljanić, u selu Sirogojno koje se nalazi u nadomak samog centra Zlatibora, je otvorena fabrika za izradu vunenih džempera. Fabrika je tih godina fantastično radila i zapošljavala je oko 3.500 žena. Danas je taj broj nešto manji, a zaposleno je oko 700 žena, što i u ovako smanjenom broju značajno utiče na poboljšanje ekonomske situacije ovoga kraja. Upravo zato 2008e godine, ovim ženama u čast, je otvoren Muzej Pletilja u Sirogojnu.

Postavka muzeja se sastoji od raznih ručnih radova, jakni i džempera, koji su bili aktuelni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Pored toga u muzeju su izložene i nagrade koje su dodeljivane preduzeću, kao što su : AMMA pehar za doprinos visokoj modi Evrope, plakete sedam žena za izuzetan talenat, Zlatni paun, Vukova nagrada za razvoj kulture na selu i mnoge druge. Kvalitet i udobnost zlatiborskih džemper su prepoznale i dame širom sveta, koje naročito cene rukotvorine. Upravo iz tog razloga, oni se i dan danas prodaju u Tokiju, Parizu, Moskvi i drugim svetskim metropolama.

Zbog svega gore navedenog vam toplo preporučujemo da posetite Sirogojno ili da se prošetate do pijace u centru kada dođete na Zlatibor i obavezno ponesete jedan kući.

Zlatiborski džemper, predstavlja dodir tradicije u pletenom zagrljaju i nijedan mu po tome nije ravan.

Sa Zlatibora pored tradicionalne pršute morate poneti i jedna od ovih džempera.