Zašto je zdravo odmarati na planini?
Pre nego što odaberete destinaciju za odmor, potrebno je da detaljno sagledate svoje zdravstveno stanje i potrebe organizma, kako biste bili sigurni da željena destinacija podrazumeva odgovarajuće i pogodne klimatske uslove za vas. Kada pomislimo na odmor, u glavi su nam obično mesta koja asociraju na mir i bezbrižnu atmosferu. Ukoliko su i vaše misli ovakve, potpuno ste u pravu, jer je osnova odmora oslobađanje svakodnevnog stresa i negativne energije.
Svakom organizmu prija promena sredine u kojoj boravi, ali ona sa sobom nosi promenu temperature i nadmoske visine, pa je potrebno ispoštovati period adaptacije organizma. Privikavanje na planinske uslove traje od 3 do 5 dana, nakon čega se možete prepustiti maksimalnom opuštanju. Posebnu pažnju na odabir mesta odmora i period adaptacije treba da obrate hronični bolesnici, nakon što se posavetuju sa svojim lekarom. Odmor na planini važi za najprijatniji, ali i najzdraviji. Planinsku klimu čini izobilje čistog vazduha, nizak barometarski pritisak, prijatno sunčevo zračenje i veliki broj negativnih jona koji su poznati po tome što našim ćelijama obezbeđuju dodatnu energiju i time jačaju otpornost organizma. Kako biste postigli najbolje rezultate u poboljšanju zdravlja, potrebno je da na planini provedete 2 do 4 nedelje. Blagodeti ove vrste odmora značajne su za rešavanje svakodnevnih problema kao što su nervoza, nepravilna ishrana, iscrpljenost ili teskoba. Vaše misli, telo i duh će postići savršen balans zahvaljujući nezagađenoj prirodi i nestvarnim krajolicima koji su pravi odmor za oči.
Kardiovaskularnim, odnosno srčanim bolesnicima boravak na planini olakšava rad srca i smiruje disanje, ubrzava metabolizam i skida kilograme. Optimalna visina preporučljiva ovim bolesnicima je oko 1000m, a tokom samog boravka doktori savetuju lagane šetnje i izbegavanje većih fizičkih napora i uzbrdica.
Praksa koja se primenjuje vekovima da je da plućni bolesnici svoj spas najčešće pronađu među planinskim vrhovima.
Planinska klima, a naročito klima Zlatibora, prija anemičnim bolesnicima i pomaže im da povećaju nivo hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca. Čuvena šetnja do spomenika će ih dovesti do mesta gde se ukršta nekoliko vazdušnih struja, a koje po predanju važi za najzdraviju tačku Zlatiboru.
Iz kog god mesta u Srbiji, Crnoj Gori ili Republici Srpskoj da krećete, Zlatibor vam neće biti predaleko, te je sasvim pogodan za vožnju sa malom decom, ali i starijim osobama. Naročito bogatstvo predstavljaju blage uzbrdice i nizbrdice koje omogućavaju beskonačne šetnje među krošnjama borova.
Dugogodišnja tradicija Zlatibora u proizvodnji domaće hrane, a naročito suhomenstatih i mlečnih proizvoda, nudi raznovrstan asortiman najkvalitetnijih namirnica organskog porekla.
Od davnih vremena poznat po lekovitosti, pominjan je i u srpskoj štampi. Trgovinski glasnik 1892. godine izveštava: „Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekovalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. Njih upućuju lekari i mnogima dobro čini… I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede. Što je najneugodnije i najneudesnije to je: u samom Zlatiboru nema nigde kakve kuće niti građevine , da čovek može noćivati, od kiše se skloniti, osim koliba što su kod trgovačkih dželata, ali one su samo za momke trgovačke.“ (Ćenić S., 2009.)
Ukoliko i vi uživate u boravku na planini i čistom vazduhu, preporučujemo vam da pogledate neku od naših promotivnih ponuda.